Neke dane je dovoljno samo da preživiš. Podesiš se na ‘survival mode’ i polako. Pričaš koliko moraš, krećeš se koliko moraš, dišeš koliko moraš.
Ne, nije to izgubljeno vreme. To je vreme da pokupiš otpale delove, da se zakrpiš kako najbolje možeš, šiješ kako umeš i znaš. Ne mari ako to i ne bude najbolje i ako konci od šivenja vise na sve strane. Ispravićeš.
Lagano sa sobom. Što nežnije i toplije možeš.
Vrišti gde boli.
Plači gde boli.
Budi slaba. Raspadni se. Vrišti. Plači. Skači. Spavaj. Šetaj. Povraćaj. Drhti…
Sve drugo ćeš kasnije.
Sada samo preživi.
Poruka meni od mene.
13.08.2023.
