Moje dete, moj život, moja jedina ljubav
Nadam se da čuješ moje bolno srce
Moja slomljena krila se raspadaju
Tako je tužno što smo se morali rastati
Nadam se da negde tamo osmehom sijaš
Šalješ znakove da tvoj tata vidi
Ali ja sam slep ovde u ovoj tami i radije bih bio u tvojim rukama
Svi mi govore da moram biti jak
Samo treba da vide kako stojim ovde sam
Ali dok tebe nema, ja ne mogu nastaviti
Sedeću ovde i plakati u razorenom domu
Ali dok tebe nema, ja ne mogu nastaviti
Sedeću ovde i plakati za tobom
Ti jednostavno nisi imala vremena
Da pronađeš svoje puteve i zablistaš
Ali dokle god budem živ, imaću uspomene za podeliti
Uvek ću biti ponosan što si bila moja
Negde u budućnosti ćemo biti zajedno,
Negde u budućnosti zajedno ćemo biti
Samo mi daj snage i čekaj me.
Slobodan Negić – otac Sofije koja je ubijena početkom maja ove godine u masakru u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” 