Ako odeš, ponećeš mene, a sebe ćeš ostaviti u oblicima mog sna i jave, koje će sažaljevati ili nepoznavati ljudi u prolazu.
…
Ostaću sam pod svrdlom svetiljke sa tavanice iz koje će mi se stvarnost godina uvrtati u potiljak.
I sve lepo će s tobom umreti.
I svakog će proleća krovovi dugo plakati suzama okopnelog snega.
Miroslav Mika Antić – “Pisma gospođi Vineti”
