Ne mogu ljudi da urade sve što bi hteli. Ne mogu ni sva obećanja da održe. I onda se sklanjaju. Beže. Mi mislimo da nas više ne vole, a oni nam ne smeju na oči, jer veruju da smo razočarani ili povređeni. U tom vrtlogu nesporazuma mnogo je dobrih odnosa nestalo. Zato hoću da se zna: Niko mi ništa ne duguje. Ništa ni od koga ne očekujem. Bavljenje sobom ozbiljan je posao i ne ostavlja prostor da se vreba reakcija drugog bića. Bavljenjem sobom činimo mnogo i za druge. Lep je to posao. I može se raditi i od kuće. Ako me voliš, pošalji mi lepu misao i ne brini da li je stigla. Jeste.
Brankica Damjanović – “Rukopis moga brata”
