Postoje suze koje nikada ne prestanu da teku ali iz očiju prelaze u srce, nevidljive za druge, postoje uspomene koje ne blede, koje srastaju s kožom i žive podjednako koliko i mi. Postoje ljudi koje nikada niko i nikada neće zameniti.
Sve to pokopamo u duboki bunar u duši, nakon nekog vremena osmesi se vrate da da bi prikrili oči i lice da nas ne odaju. Svi znamo kako je lakše pretvarati se da si srećan nego objašnjavati drugima šta nas čini tužnim. Naše tuge su samo naše, sa srećom je to drugačije, delimo je velikodušno ne bi li razveselili još jedno srce.
Mariana Kunbar Sel Ma
