I nikada, nikada se neću pitati šta sam ja na tebi volela i zašto mi je sve to trebalo.
Nikad neću žaliti za vremenom koje smo zajedno proveli. Niti ću pokušavati da sastavim deliće jednog lepog sna koji se krunio pod našim slabostima.
Odronila se ljubav ali nam nije preprečila put. Sad svako za sebe hoda dok nam pod nogama krckaju kamenčići onoga što smo imali…
Kad se pretvore u prašinu, sa tla će nas podići vetar i udahnuće neko ko će umeti da voli onako kako mi nismo. Slobodno, i bez straha da će ljubav nestati ako jedno drugo bar na trenutak izgube iz vida….
Nikada se neću pitati šta sam ja na tebi volela.
Volela sam.
Ko je to jednom osetio zna da prošlo vreme u ljubavi ne postoji.
