– Jesi l’ moje
Najmoje?
– Jesam tvoje
Najtvoje.
– Da ti sviram u ušima?
– Da mi kupiš dve firange
od cica.
Al’ da budu na cvetiće.
– Da zakačim viljuškama
na ragastov od pendžera.
– Da me mrze sve komšije.
– Da ja imam samo tebe.
– Da ti imaš samo mene.
– Da ne uđe ni Mesec ni Sunce.
Da u sobi bude jedna crkva.
Da gledamo kroz taj pendžer,
kroz taj pendžer pun cvetića,
da je život nešto naše,
najnaše.
– Da je život nešto tako lepo
kao u samoposluzi “Zvezda”.
– Jesi l’ moje?
Najmoje?
– Jesam tvoje.
Najtvoje.
