Otkako znam za sebe, oduvek sam živeo u najgorim vremenima. Nikada u najboljim. Takva mi je valjda sudbina? I uvek su to bila “teška”, “najteža” “poslednja” i “ovako se više ne može” vremena…
I uvek je sve bilo skupo. Nikada ništa jeftino. I uvek nečeg nije bilo. Nekada nečega, nekada ničega. Onda su nastupala još gora vremena, pa su nam ona “najteža” posle deset godina postajala “dobra stara vremena”…
