Ne merim više vreme na sate, ni po sunčevom vrelom hodu;

Dan mi je kada njegove se oči vrate,

i noć kad ponovo od mene odu.

Ne merim sreću smehom, ni time da li je čežnja moja od njegove jača;

Sreća je meni kad bolno ćutim s njime,

i kad nam srca biju ritmom plača.

Nije mi žao što će života vode odneti i moje grane zelene;

sad neka mladost i sve neka ode,

on je zadivljen stao kraj mene.

Desanka Maksimović