Svako ko se izdigao zna koliko je tuđe pakosti, otrovnih strela, podmetanja, zluradih nagađanja morao da hvata u letu i da ih poput kuglica iz šrapnela čupa iz svog tkiva i potom baca pod noge. Kad se tome doda onoliko ugušenih poriva da se uzvrati istom merom, kad se zbroje sve misli i sve one reči oprosta koje postaju molitva, jasno je da izdići se ne znači poleteti. Izdići se znači zgaziti na ono što je pretilo da unizi čoveka. Što je toga više i nivo na kome je taj čovek je viši.
Logično.
Brankica Damjanović – “Rekla mi je volim te”
