Sludiš sve. Sludiš zakone. Sludiš moralne vrednosti. Forsiraš haos. Dopustiš bezobraznicima da rade šta hoće. Ućutkaš poštenog, običnog čoveka. Ubediš ga da je mali, nebitan. Uplašiš ga. Nastaviš da sluđuješ kojekakvim izmešanim, haotičnim rečenicama ili postupcima. Prevrneš sve naopačke. Nenormalno proglasiš za normalno.
Ljudi promene primete.
Različito reaguju.
Neko krene da odobrava.
Neko pokuša da iskoristi haotičnu situaciju.
Neko izbaci TV iz kuće.
Neko se izoluje i živi u svom malom svetu.
Neko ode, ako ima gde.
Neko živi u stalnom zavaravanju da ce otići.
Dokle god može, čovek trpi. Jer zna – treba se dobro iscimati da bi nešto promenio što vidiš da ne valja. Da je opasno po tebe i tvoje najmilije.
Kad priznaš da nemaš gde, povlačenje i okretanje glave više nisu opcije.
Odluka da se odbraniš nikada nije rođena u besu ili osećaju nemoći. Ona se uvek javi koji dan posle. Jer nije kraj. Još si živ. Još dišeš. Još bi zaštitio voljene. I sebe.
Da budeš hrabar izabereš svesno.
Slušaš srce.
Osluškuješ osećaj u stomaku.
Priznaš da još u tebi ima snage.
I volje.
I morala.
I osećaja šta je u redu, a šta nije.
Snaga čuči u svakom od nas i prepozna kada je pravi čas. Onaj u kojem odlučiš da nećeš biti bespomoćni statista u jedinom životu koji ti je poklonjen.
Mila Tanasijevic Mihajlović
Subota, 17. jun 2023.
Ali ne više samo u Beogradu.
