O, mati, veje sneg…
ni to me ne raduje više, prošlo je zauvek,
severac pustolinom briše
čim dirne vode mirne hvata se led,
i ravno je, ravno unedogled…
Nadiru pahulje k’o horde minulih minuta,
niko ne strahuje što kasnim,
što me nema s puta,
da l’ zima dušu ima, noć pusta je,
to što me prati ne odustaje…
Balašević – Mati 
Photo: Marta Rojnič
